Наставница је ученицима приближила лик и дело италијанског научника Леонарда Фибоначија, који је живео на прелазу из 12. у 13. век. Посебну пажњу посветила је његовом најпознатијем открићу – Фибоначијевом низу, математичком низу који има широку примену у природи, уметности, музици и архитектури. Ученици су сазнали да се однос између чланова тог низа приближава вредности златног пресека (ϕ = 1,618), који представља симбол идеалне пропорције у природи и људском стваралаштву.
Кроз бројне примере, наставница је показала како се Фибоначијев низ може уочити у грађи људског тела, у распореду листова и цветова биљака, у музичким композицијама великих композитора попут Бетовена, Моцарта и Шопена, као и у делима уметности и архитектуре – од Леонардове „Мона Лизе“ до Партенона и Таџ Махала.
Након уводног предавања, ученици су подељени у групе и добили задатак да припреме и представе своје групне презентације на теме:
Златни пресек у природи
Златни пресек у музици
Златни пресек у ликовној уметности
Златни пресек у архитектури
Златни пресек код древних цивилизација
Током рада по групама владала је креативна и подстицајна атмосфера. Ученици су показали интересовање и ангажовање, постављали бројна питања и износили своја запажања о повезаности математике и уметности.
Час је протекао у пријатној и радној атмосфери, а закључак секције био је да је наука заиста свуда око нас, чак и тамо где је не очекујемо – у звуку, облику, природи и лепоти.
