И прехлада и грип спадају у вирусне болести, а другом речју их називамо вироза.
Прехлада
Од прехладе најчешће оболимо у јесењим и зимским месецима, од септембра до априла. Узрок могу бити први дани школе, а истина је такође да се по хладном времену чешће и дуже задржавамо у затвореним просторијама, што повећава могућност преноса вируса. Већина вируса због којих оболимо од прехладе налази се у секрету из носа, а највише се излучује од другога до четвртог дана болести.
Можемо се инфицирати:
- директно, односно преносом секрета из горњих дисајних путева оболеле особе на кожу и слузокоже. Инфекција је могућа путем контакта са предметима на којима се налази секрет из горњег дела дисајног система;
- капљично, односно већим честицама секрета из горњега дела дисајног система који долазе у ваздух кијањем или кашљањем, а затим на кожу и слузокоже будућег болесника.
Прехлада у наше тело најчешће улази кроз нос, али може и кроз очи.
Знаци и симптоми прехладе се разликују од болесника до болесника, а сви су благи. Инкубациони период за прехладу је кратак и већином траје од 2 до 5 дана.
Обично се могу јавити:
- секрет из носа, који може бити гнојан,
- зачепљење носа,
- кашаљ,
- болно гребање и пецкање у ждрелу.
Прехлада је блага болест која после 7 до 10 дана пролази сама од себе. Кашаљ и опште лоше стање могу да трају и до три недеље.
Грип
Грип се јавља сезонски и мало је вероватно да од грипа оболимо у јесен или касно пролеће. За разлику од прехладе, грип обично започиње изненада. Да би оболели од грипа, морамо најпре доћи у контакт са вирусом. Он може да уђе у тело путем ситних капљица и секрета из дисајног система инфициране особе, а можемо се такође заразити индиректно: путем контакта са предметима на којима су секрет из дисајног система и вируси.
јављају се:
- јаки болови у мишићима и зглобовима,
- грозница,
- висока телесна температура,
- суви кашаљ,
- болови иза очију
- главобоља.
За лечење грипа важи правило да останемо код куће, пијемо довољно течности и ублажавамо симптоме.
Корона вирус
Нови корона вирус (nCoV, CoVid19) припада истој подгрупи вируса као и већ познати корона вируси који узрокују болест у распону од благе прехладе (које су најчешће) до тешког застоја рада плућа. Нови вирус изазива слабе до умерене тегобе у горњим дисајним путевима, тако да личи на обичну прехладу. Међутим, код особа са слабијим имунитетом, код старијих људи и мале деце постоји могућност да овај вирус захвати ниже дисајне органе, па се може развити упала плућа или бронхитис.
Спречавање вироза
Грип се прилично ефикасно и сигурно може спречити вакцинисањем. Вакцинисање се врши у новембру или децембру, још пре него што се грип појави, а вакцинисање се понавља сваке године. Вакцина не гарантује дуготрајни имунитет, а делује само против оних подтипова вируса грипа који су присутни у вакцини. Сваке године међу нама круже другачији подтипови вируса и зато се сваке године мења састав вакцине.
Остале мере:
- Прање руку (нарочито је важно опрати руке када се дође споља и то топлом водом и сапуном). Колико је значајно одржавати хигијену сведочи чињеница да честице грипа на телефону опстану и до 17 дана. На кованицама новца задржава се два до три дана, а код папирних новчаница много дуже. На мобилном телефону налази се три пута више, а на тастатури и пет пута више клица него на WЦ шољи. Такође важно да се не додирује лице када се дође са споља, посебно очи, нос и слузокожа, јер се вирус тако два до три пута брже преноси.
- Избегавајте љубљење. Приликом пољупца преноси се 80 милиона бактерија и вируса.
- Проветравање – кад год можемо проветравамо затворене просторије
- Више течности и здрава исхрана
- Ношење маске (пожељно је да маску носе оболели како би заштитили околину). Здравој особи маска не пружа велику заштиту.
- Умерена физичка активност је једна од кључних у развијању доброг имунитета, а лекари се слажу да то треба чинити и по ниским температурама.
https://www.youtube.com/watch?reload=9&v=9eW_OyNWNPI&feature=youtu.be